Италија (итал. Italia), или званично Италијанска Република (итал. Repubblica Italiana) је држава на југу Европе.Италија обухвата Апенинско полуострво и три велика острва на Средоземном мору: Сицилију, Сардинију и Елбу. Једину копнену границу има на северу, на Алпима, где се граничи са Француском, Швајцарском, Аустријом и Словенијом. Независне државе Сан Марино и Ватикан налазе се унутар територије Италије.
Кроз цело полуострво простиру се Апенини, а на северу један део Алпа припада Италији. Највиши врх Италије је Мон Блан де Курмајор висине 4.748 m. Дуж западне италијанске обале протежу се са севера у правцу југа следеће ривијере: Италијанска ривијера у Лигурији, Етрурска ривијера у Тоскани и Напуљска ривијера у Кампањи. Источна обала је од Трста на северу до Гаљана на југу. Реке Италије отичу у Јадранско, Јонско, Средоземно, Тиренско, Лигурско, Црно и Северно море. Најдуже реке су По, Адиђе, Тибар, Ада, Ољо, Танаро, Тичино и Арно. По, са 652 km је најдужа италијанска река, тече на од Алпа на западној граници са Француској и улива се у Јадранско море. У највећа италијанска језера убрајају се Гарда (367,94 km²), Мађоре (212.51 km², на граници са Швајцарском) и Комо (145,9 km²) у северној Италији и Тразименско језеро (124,29 km²) и Болсена (113,55 km²) у средњој Италији. Клима Италије драстично варира од стереотипне медитеранске климе у зависности од локације. Приморским деловима Лигурије и већим делом Апенинског полуострва јужно од Фиренце влада класична медитеранска клима. Већи део северних унутрашњих области Италије, око Торина, Милана и Болоње има континенталну климу, која се често по Кепеновој класификацији климата класификује и као влажна суптропска клима. |
Приморски делови полуострва могу имати драстично другачију климу од планина и долина у унутрашњости, посебно током зимских месеци, када на планинским деловима владају хладноће и снег. Приморски региони имају благе зиме и топла и обично сува лета, мада и долине у унутрашњости могу бити прилично топле лети.
|